Nota od Meštra
Ponedjeljak, 19.10.2009., 15:38h
Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje, Split.
Čekajući da mi Ured uruči nekakav papir, sjedio sam ispred zatvorenih vrata i, da skratim vrijeme, pronašao nešto za slušati na svom Philips mp3 playeru s eksternim zvučnicima. Par metara dalje čuči čovjek od nekih pedeset godina, vitalan, energičan, sijede kose, u plavoj trenirci i kaki tenisicama, stajao je na malim skelama i prčkao po kutiji sa strujom. Primijetio sam da se uzmeškoljio kada sam aktivirao glazbu na svom malom uređaju. Iako je razina volumena bila poprilično niska, izgleda da je bila dovoljna da ga izbaci iz takta.
MEŠTAR: Šta to slušaš, a?
- Krudera.
MEŠTAR: Krudera? Jedini Kruder za kojeg ja znan radija je šasije i karoseriju na rabljena auta. Al to je bilo ima priko trideset godin.
…
MEŠTAR: Ovaj tvoj je za past u neko crnilo, ka sipa… Nemogu doć sebi da moš slušat takvu sračotinu!
- Kruder je iz Austrije. I poznat je kao vrstan glazbenik u cijelom svijetu, molim lijepo.
MEŠTAR: A Švabo neki jel? E, Švabo zna, bogami ga zna. Al ovaj tvoj je Bože sačuvaj, ovaj tvoj je prhno.
- Prhnuo???
Sad se spusti sa svojih skela i dolazi blizu pa sjedne. Zauzme pozu koja je nekako karakteristična, znate, laktovi na koljena, raširene noge, povremeno spajanje raširenih prstiju. Potom cugne malo tople pive što mu se našla u džepu pored metra i olovke pa nastavi.
MEŠTAR: A šta ti je, jesi bolestan? Meni je otac pokojni doživia devespet, mater čak dvi više. Tvrdi smo mi iz moje loze, a svi nepušači… Znaš šta ti duvan najprije uneredi? Najprije ti duvan odsiče noge i onda se moš slikat.
- Ma nemojte?!
MEŠTAR: Ti bi triba radit negdi u tim godinama. Kad se samo sitin. Osamdeset…treća, u tvojin godin sam bia u Offenbach, na čudesnoj rijeci Majni. Radia ka pitur, stolar, niski napon, ovo-ono. Kapalo je sa svih strana i dva lita sam plesa: Švabija, Švajcarska, Austrija, ma cili taj miteleuropen san ja proša ha ha. Na kraju nisan više moga. Ne znaš ko te gore tretira, furešti za koje si vječni izbjeglica ili naši ljudi koji ti jedva čekaju zabit nož u leđa…
- I šta onda? Vratili ste se svojoj majčici zemlji?
MEŠTAR: Dvajist godin san u pogon ovdi, po cilon gradu petljan u struju, uglavnom državni uredi. Daj ovdeka, odi tamo, skačen kad god me zovnu. Al nešto gore od ovog Keruma nikad nisam…
- Krudera?
MEŠTAR: Ma kakav Kruder, šta si se ti uvatijo tog Krudera ko pijan plota! Keeeruuuma!!! O Kerumu ti govorin!
- Aaa…
MEŠTAR: E moj sinko, koliko si samo sretan! Ništa ti ne radiš. A i zašto bi radia kad moš slušat te violine. Samo, onda srećeš ovakve ka šta san ja… A imaš li bar neku curu da te grije?
- Aj pustite me da slušan na miru. Šta ste mene uvatili cijepit.
Tada netko otvori vrata i izgovori moje ime. Ustanem, uđem i zadržim se otprilike dvije minute. Dok sam čekao u vakumiranoj prostorijici, osjetim grižnju savjesti. Zašto sam prema meštru bio tako otresit i bahat? Kada sam izašao on je opet bio na svojim skelama i kopao po struji. Prošavši kraj njega, osjetim potrebu da mu nešto kažem na rastanku.
- Meštre bog van. I nedajte se nervirat Kerumom i sličnima, tu jednostavno nema pomoći.
Meštar se okrene i značajno me pogleda.
MEŠTAR: Ma ne nerviran se ja, previše mi je utakmice u nogama. Samo san tija malo ubit vrime i popričat s nekin, puna mi je kapa više struje. A i taj tvoj Kruder nije tolko loš ka šta san ga ispljucka.
- Znam Meštre, znam…Bog van.
*Dok smo ja i Meštar pričali, prije nego me prozvalo, proletjela je čitava kompilacija. Iako sam se trudio ozbiljno razgovarati s privremenim susjedom, na jedno uho sam uporno i pozorno slušao Kruderove favorite iz dnevne i spavaće sobe. I mogu vam kazati, ovako na prvo slušanje i uz Meštrov orkestar na drugom uhu, kako se radi o samom vrhu. Kruder zna sa strujom. Posebno bih istaknuo Milt Jacksonov utjecaj u Enchanted Lady, produkcijske jagode sa šlagom u pjesmi Three Girls, još jednu srceparajuću skladbu taksista Bernarda Hermanna i čarobni Chateau Superflight. Što je najbolje, ovo me podsjetilo na dvije jednako osebujne kompilacije i s radošću sam ponovio to pomalo zaboravljeno, a neprocjenjivo glazbeno gradivo: Fatboy Slim – Late Night Tales i Laurent Garnier – Life: Styles.
Piše: Tomislav Luetić
